6. Tacnost i kvalitet digitalnog ortofoto plana

Pitanje koje, pored ekonomskih momenata, najvise interesuje svakog potencijalnog korisnika digitalnog ortofotoa je kolika se tacnost i kvalitet moze ocekivati, a s tim u vezi i kolicina informacija koje se iz njega mogu dobiti.
Na tacnost ortofotoa utice vise faktora od kojih su najznacajniji:

• razmera snimanja (visina leta i kamera);
• velicina piksela;
• tacnost DMT-a;
• geometrijska i radiometrijska tacnost skeniranja i
• tacnost odredjivanja elemenata spoljne orijentacije svakog snimka (pozicija kamere i polozaj ose snimanja u prostoru).

Svakako da najveci uticaj na tacnost ortofotoa ima upravo razmera snimanja. Ona predstavlja jedan od faktora koji presudno ogranicava ne samo izlaznu tacnost ortofotoa vec i nivo detaljnosti, tj. kolicinu informacija koje ce se sadrzati na njemu. Najcesce se ide na to da razmera snimanja bude tri do pet puta sitnija u odnosu na zahtevanu razmeru digitalnog ortofotoa, pa se recimo za razmeru ortfotoa od 1:5000 snimanje radi u razmerama 1:15000 do 1:20000, a za ortofoto razmere 1:2500 to iznosi 1:8000 do 1:10000.

Slika 2: Rezolucija digitalnog ortofotoa

Velicina piksela digitalnog ortofotoa se bira tako da se sacuva tacnost i nivo informacija koje se sadrze na snimljenom fotomaterijalu sto je odredjeno razmerom snimanja, tj. visinom leta, odnosno zahtevanom razmerom ortofotoa (Slika 2). Najcesce se za ortofoto razmere 1:5000 bira da velicina piksela izrazena u velicini koju on predstavlja na terenu bude 0.30m do 0.50m, dok za ortofoto razmere 1:2500 to iznosi 0.20m do 0.25m. Iako se to retko radi, velicina piksela za ortofoto razmeru 1:1000 trebalo bi da bude 0.10m do 0.15m. Kao sto je to vec naglaseno, mora se strogo voditi racuna o geometrijskoj i radiometrijskoj rezoluciji i tacnosti skeniranja, jer ovi faktori znacajno uticu na tacnost i kvalitet digitalnog ortofotoa. Tacnost DMT-a je, uz razmeru snimanja i kvalitet skeniranja, svakako jedan od najznacajnijih faktora koji opredeljuju tacnost i kvalitet ortofotoa. Ovo je posebno izrazeno za brdovite terene i o tome treba posebno voditi racuna. Ostali faktori koji standardno prate sve projekte aerofotogrametrijskog snimanja takodje uticu i na tacnost i kvalitet ortofotoa. Medjutim, s obzirom na mogucnosti primene GPS tehnologije za odredjivanje mreze orijentacionih tacaka i dostignuca u fotogrametrijskoj teoriji i praksi, ovi uticaji se mogu uciniti minimalnim, bez vecih ulaganja.

7. Sta se moze/ne moze dobiti na osnovu digitalnog ortofotoa?

Digitalni ortofoto poseduje sve merne kvalitete kao i bilo koja druga konvencionalna geodetska podloga. Na njemu se mogu izvoditi sva merenja kao i na bilo kojoj drugoj geodetskoj podlozi odgovarajuce razmere. Poseban kvalitet digitalnog ortofotoa je sto se on vrlo uspesno moze kombinovati sa ostalim sadrzajem, bilo da se radi o podacima u vektorskom ili rasterskom obliku (Slika 3).

Slika 3: Digitalni ortofoto Beograda preklopljen sa sadrzajem digitalnog geodetskog plana razmere 1:500

Posebno interesantna primena digitalnog ortofotoa je kombinovanje digitalnog ortofotoa, DMT-a i drugih izvora informacija za kreiranje fotorealisticnih 3D prikaza objekata i pojava na povrsi terena u cilju izvodjenja raznih analiza. Jedna od najvecih dilema koje korisnici ortofotoa imaju jeste: da li ortofoto moze da zameni konvencionalne geodetske podloge, posebno, moze li ortofoto da zameni katastarski plan? Odgovor nije jednoznacan. Naime, sa aspekta detaljnosti svakako da ortofoto u nekim elementima ima i vise informacija nego sto ih sadrzi katastarski plan. Jednostavnim preklapanjem sadrzaja to se moze lako uociti. Medjutim, ortofoto ima iste nedostatke kao i svaka druga aerofotografija, a to su senke, mrtvi uglovi pored visokih objekata i slicno. Naposletku, sve sto se na ortofoto planu vidi, rezultat je vizuelnog zapazanja, koje samo po sebi nije dovoljno za sluzbenost podataka. Dakle, sluzbenost informacija koje sadrzi, za razliku od katastarskog plana, ortofoto ne poseduje. S druge strane, postoji citav niz mogucnosti da se ortofoto ipak koristi u katastarske svrhe, ali su, nazalost, one kod nas potpuno neiskoriscene. Tako na primer:

• Na ortofoto planu se moze nedvosmisleno konstatovati postojanje objekta na nekoj parceli, njegova pozicija i oblik mogu se utvrditi sa ogranicenom tacnoscu, koja nece biti prepreka za utvrdjivanje njegovog pravnog stanja (vodjenje postupka legalizacije, uknjizbe, prometa nepokretnosti, hipoteke i slicno);
• Pomocu ortofoto plana nedvosmisleno se mogu konstatovati promene nacina koriscenja poljoprivrednog zemljista;
• Ortofoto plan je mnogo prirodnija podloga za vodjenje katastra vodova i katastra kucnih brojeva u digitalnom obliku nego sto je neazuran katastarski plan.

8. Digitalni ortofoto Beograda

Za potrebe obezbedjivanja podloga za izradu generalnog urbanistickog plana grada Beograda realizovan je najveci projekat izrade digitalnog ortofotoa u nas. Realizacija posla je poverena preduzecu "Geokarta" iz Beograda i Institutu za geodeziju Gradjevinskog fakulteta u Beogradu. Projektnim zadatkom je zahtevana izrada digitalnog ortofotoa za podrucje velicine 1200 m2 u razmeri 1:5000, crno-beloj tehnici i sa velicinom piksela na terenu od 0.30m (Slika 4).

Slika 4: Digitalni ortofoto Beograda

Realizacija posla je zapoceta aerofotogrametrijskim snimanjem u julu 2001. godine sa razmerom snimanja 1:17500. Snimanje je izvrsio Vojnogeografski institut iz Beograda kamerom Wild RC10, zizne daljine 150mm. Treba reci da je snimanje obavljeno u izrazito nepovoljnom periodu, kada je vegetacija bila izrazito bujna, ali su okolnosti i potreba za sto hitnijom realizacijom posla to uslovili. Skeniranje snimaka obavljeno je desktop skenerom A3 formata u rezoluciji 1400 DPI. Postupkom koji je specijalno razvijen u Laboratoriji za fotogrametriju Instituta za geodeziju inicijalne deformacije skenera koje su iznosile i do 100µm su smanjene skoro za red velicine. Za potrebe aerotriangulacije bloka izvrsena je signalizacija i odredjivanje koordinata primenom GPS-a za oko 180 orijentacionih tacaka. Merenje DMT-a je obavljeno u preduzecu "Geoinzenjering" na analognim fotogrametrijskim instrumentima A7 i A8 firme Wild. Merenje je obuhvatilo snimanje velikog broja rasutih visinskih tacaka i strukturnih linija terena. Dobijen je vrlo kvalitetan DMT visoke rezolucije koji moze da posluzi kao osnova za brojne druge primene osim ortofotoprodukcije. Rezultat ovog projekta, koji je trajao oko 3 meseca je 191 ortofoto karta u podeli ODK (Slika 4), rezolucije 0.30m sa oko 14Gb podataka i DMT rezolucije 25m sa oko 2.500.000 tacaka.

9. Zakljucak

Efikasnost ortofotoprodukcije i mogucnosti koje pruza digitalni ortofoto predstavljaju prakticno jedino resenje za prevazilazenje akutnog problema nedostatka azurnih geodetskih podloga, posebno za gradske sredine koje su proteklih godina bile izlozene velikim promenama. Projekti kao sto je izrada digitalnog ortofota grada Beograda pokazali su da i kod nas postoje institucije i preduzeca koja su u potpunosti ovladali ovom tehnologijom. Ostvareni su rezultati koji su iznad svetskog proseka koji ostavljaju prostor za dalja unapredjenja i stecena su znacajna iskustva. To je jos jedna potvrda da nema razloga da se ova tehnologija u vecoj meri ne primenjuje i kod nas. Ovo je rezultiralo velikom zainteresovanoscu potencijalnih korisnika i pokretanjem novih projekata. Zato se u skorijoj buducnosti moze ocekivati izrada digitalnih ortofoto planova za sve vece gradove u Srbiji.